Ученици прокупачке Техничке школе о манастиру Манасија

  • Штампа

 

ШЕСТ ВЕКОВА МАНАСТИРА МАНАСИЈА

 

             У години бројних јубилеја, важних за нашу државу и народ, одлучили смо да својим програмом обележимо шест векова манастира Манасија. Пројекат је осмислила професор српског језика и књижевности Снежана Милојевић, а програм је, пред заиста бројном публиком, изведен 10. децембра у Галерији „Божа Илић“ у Прокупљу. Ово је била и прилика да се подсетимо непрестаног позива на корелацију између предмета као и тога да предмет српски језик и књижевност сам у себи садржи комуникацију (корелацију) са бројним научним дисциплинама. Од свих, јер свака област живота може бити предмет књижевног текста, издвојићемо: историју, ликовну и музичку уметност, психологију, филозофију (у оквиру ње, пре свега, етику и естетику).

            У складу с наведеним полазиштем историјске податке о самом манастиру говорио је Никола Аксентијевић. Бодин Миленковић је прочитао одломак из „Житија деспота Стефана Лазаревића“ од Константина Филозофа. Важне сегменте биографије ктитора манстирског деспота Стефана Лазаревића прочитао је Бошко Миљковић, а његову песму Слово љубве (Реч о љубави) говорио је Вељко Петровић. Маја Станковић нам је причала о Деспотовом скрипторијуму – Ресавској преписивачкој школи, а Ања Милинковић говорила песму Васка Попе „Манасија“. Мијачић Илија је својом прецизном презентацијом визуелних елемената овог наднаравног духовног здања допринео кумулативном осећају лепоте призора. Официјелни фотограф био је Јован Николић.

           Веома упечатљиво било је извођење црквеног појања Анђеле Јанковић, музички образоване и духовно спремне да певачки изнесе овакву врсту музике. Приликом њеног наступа простором се ширио онај усхићујући, неухватљиви, спиритуални осећај лепог – само богословље светлости.